Поремећаји спавања

Поремећаји спавања су углавном здравствени проблеми који утичу на нормалан процес спавања, доводећи до редукције квалитета сна, количине сна са последичном појавом прекомерне дневне поспаности.

Најчешћи поремећаји спавања:

  • Парасомније: обухватају абнормалне покрете, понашање, емоције, доживљаје и снове који настају као последица парцијалних буђења и прекида сна. У ову категорију спада ходање у сну (месечарење), ноћне море, шкрипутање зубима у сну, синдром немирних ногу и синдром периодичних покрета екстремитета у сну.
  • Синдром апнеје у спавању: обухвата повремене прекиде дисања у току спавања праћене делимичним или комплетним буђењем. Прекиди у дисању могу трајати од 10 секунди до више минута и понављати се више стотина пута у току ноћи. Узрок прекида дисања може бити препрека у горњим дисајним путевима услед слабости мишића ждрела (синдром опструктивне апнеје у спавању) или поремећај централног нервног система (централна апнеја у спавању).
  • Поремећаји циркадијалног ритма: настају када интерни биолошки сатзначајно одступа од социјално прихватљивих норми понашања- на пр. особа је будна до раних јутарњих часова, а има потребу за сном у поподневним часовима (синдром одложене фазе спавања). Уобичајени распоред рада и социјалних активности код ових пацијената доводи до дефицита спавања.
  • Инсомнија (несаница):немогућност или смањена могућност заспивања или одржавања сна. Веома често представља манифестацију неког другог поремећаја спавања (типа синдрома немирних ногу)
  • Нарколепсија: поремећај који карактерише прекомерна дневна поспаност, неконтролисано и нагло падање у сан уз парализу неких или свих мишића одговорних за кретање

 

Узроци поремећаја спавања

  • Спољашњи узрочници (прекомерна употреба кафеина, лекова, одређених намирница, промена временских зона...)
  • Унутрашњи фактори (структура лица, врата, меких ткива ждрела)
  • Примарни (није утврђена веза са другим болестима и стањима)
  • Секундарни (узроковани другим болестима, стањима или лековима за дато обољење)